19/01/2016

Izvan moje zone komfora.

Zašto bi neko ko se boji visine hteo da uradi jedan tandem skok?

Ovo pitanje sam postavljala sebi iznova zadnjih 6 nedelja. Kada sam počela da razmišljam o skoku i kasnije kada je realizacija o tome šta treba da uradim udarila.

Odgovor je krajnje jednostavan. Ne bih ni zamislila da uradim ovako nešto zbog kako koga, to je sigurno. Jedini razlog zbog kojeg sam se odlučila za ovako nešto je da prikupim finu sumu novca udruženju koje mi je pomoglo da preživim svoju borbu sa knacerom. Da budem totalno iskrena, ni jedna suma novca nikada ne bi bila dovoljna ali radeći nešto što je izvan moje zone komfora demonstrira, ja mislim, nivo moje zahvalnosti i nadamo se da će prikupiti dosta novca u procesu, osiguravajući da udruženje ( Wessex kancer fondacija )
može da nastavi sa pomaganjem drugima kao što je i meni, koji se bore da se pomire sa životom tokom i posle tretmana kancera.

Dlanovi se znoje!

Pristajući na skok nisam ni zamislila kako bi to izgledalo. A i kako bi? Ako išta probala sam da ne mislim o tome u danima do događaja jer kada god bi pomislila moji dlanovi bi se znojili. Kako je vreme oticalo rekla sam sve više ljudi šta nameravam da uradim i oni su me bez izuzetka pitali "Zašto!?" ( znajući za moj strah od visine ili padanja sa visokog prostora!) Sve što sam znala je da sve što je moje udruženje učinilo za mene, meni je od prevelike važnosti i biće bezbroj drugih koji će kao i ja trebati njihovu pomoć pa sam ja želela  da i pomognem u tome. Hirurzi su možda spasili moj život ali Wessex Kancer Fondacija mi je dala život vredan življenja, i ja sam želela da ga živim, do kraja.

   Iznenađujuće noć pre skoka veoma sam dobro spavala. Možda je sama misao o skoku bila prevelia za moj mozak da shvati ali isto tako vremenska prognoza za sledeće jutro nije bila dobra, uopšte.

Jake kiše celo jutro bez znakova da će se vreme popraviti i kako su ljudi počeli da otkazuju skokove tako sam i ja odlučila da uradim isto. Komforan lokalnu pub moji prijatelji i ja jedemo ručak i gledamo u kišu, koja ne prestaje da pada. I tada, oblaci su se razišlji i najdivnije jesenje nebo se pokazalo iza njih. Uslovi su bili idealni. Odlučila sam da odem do aerodroma i saznam da li je moguće učiniti skok. Zakasnila sam, ili je barem tako izgledalo zakazani letovi koji su pomereni usred kiše gurnuti su dva sata kasnije i moje mesto je već bilo zauzeto. Zajedno sa svojim prijateljima smo pozvani da sačekamo i vidimo da li se nešto može učiniti da se ja uguram u redosled, pa smo to i učinili. Sat ili nešto kasnije taman kada sam ubedila sebe da od skoka nema ništa prozvali su moje ime i ja sam bila sledeća na redu. Realnost je udarila. Odmah sam osetila mučninu i zažalila sam, pitala sam se što sam tako kasno ručala ali sada je bilo kasno.

Stomak se okreće!

Moj padobranac Mark bio je sjajan. Mirno me je upoznavao sa svim što treba da se dogodi kroz svaki stadijum i stvarno me primirio. Predstavio mi je ženu koja je bila tu da snimi moj skok - Olga, koja me je odvukla u stranu za brzi intervju pre skoka . Moj stomak sada stvarno počinje da se okreće i dok me ona
intervjuiše ja shvatam da su u pitanju moji živci i da su ozbiljno proradili -  Prsti su mi bili na zakačkama za padobran i u nervozi sam otkačila jedan od čvorova! Srećom samo sam otkačila produžetak dodatnog kabla koji je lepo složen tako da ne leti okolo i ništa više.

Kako sam se okrenula da krenem ka pisti moji prijatelj se prodrao : "Miranda! Jesi li videla poruku na pozadini tvog odela?" Nisam i pitala sam ga šta piše. Odgovor je bio "Ne želiš da znaš!". Naravno morala sam da znam šta piše.

Opasnost! Padobranski sistem nekada ne uspe da se otvori korektno, čak i kada je ispravno proizveden, sastavljen, upakovan i korišćen....

Pet tandem skokova u avionu i neki sa kamermanom, uspon na 10,000 stopa je definitivno bio lagodan. Kroz pogled na prozoru zemlja je izgledala daleko, sve je bio ne realno. Sećajući se mislim da nisam mogla da shvatim šta se dešavalo ili šta će tek da se dogodi. Izgledalo je kao da se događa nekome drugom a ja samo posmatram sa strane.

Slobodan pad!

Vrata se otvaraju, prvi tandem par skače, onda sledeći. I narednih par sekundi bio je na mene red. Pomeramo se do vrata aviona .... 1... 2... 3 i skočili smo, slobodan pad mada nije izgledalo kao padanje uopšte. Bilo je kao skok na mekane jastuke sa vetrom koji duva u moje lice.
Držala sam oči otvorene - nisam htela da propustim ništa, htela sam da se sećam ovog iskustva za sve to što jeste i da se osećam više živom nego sto sam ikada to bila.

Bilo je kao ništa što sam zamišljala. Osetila sam se slobodnom, okrepljenom i oslobođenom. 30 sekundi kasnije padobran se otvorio . Nije bio osećaj kao da smo padali , krajnje suprotno ustvari, osećaj je bio u potpunosti siguran kao da sam privezana kaišom za ljuljašku. Gledajući prema horizontu bez velike buke okolo, bio je prelep osećaj mira i spokoja, sušta suprotnost od onoga što sam zamišljala za taj trenutak.

Pet minuta kasnije i sleteli smo na aerodrom. Let je bio gotov. Definitivno je bilo neverovatno iskustvo koje bih svakako ponovila, možda sa 15,000 stopa sledeći put!

Moja dijagnoza promenila je moj pogled na život i moj stil života poprilično. Pre samo godinu dana ne bih se usudila da idem nešto dalje od svoje kuće a sada sam se suočila sa jednim od svojih najvećih strahova da pokažem koliko sam samo daleko došla i da zahvalim neprekosnovenoj podršci udruženju obolelih od kancera koja mi je vodilja kroz ova teška vremena.

                                                          Prevela za vas Imaco Ortopedska Pomagala

Apel! Apelujemo na naše žene koje su proživele karcinom dojke da svoja iskustva nam proslede kako bi smo ih podelili sa ženama koje prolaze kroz isto, dali im veru i nadu u bolje sutra. I vaš način da uspeju i ne odustanu kada ih zadesi ovako teška dijagnoza kao što to jeste karcinom dojke.

Ako imate svoju priču pošaljite nam je ili ste je već možda negde objavili dajte nam link do artikla, voleli bih smo da je podelimo sa našim čitaocima. 
Obavezujemo se da će mo deliti sve priče na koje naiđemo ne samo priče prikupljene od naših zastupnika Amoena, potrudićemo se da do vas donesemo priče i sa naših prostora.